Ja Tvoj ću barjak podići visoko

 
 
Oh, htio bih Te od neljudi skriti,
Da po tlu Tvome ne gazi im noga
I htio bih Te skriti od svakoga,
Tko Tvojim nije niti želi biti.
https://pbs.twimg.com/media/Dh4m29UVMAYbya3.jpg
Da, htio bih Te spasit od neljudi,
Što svakim danom nanose Ti boli,
Gazeć po krvi, što se za Te proli
I likujući na Tvoj udes hudi.
 
Ne mogu slušat zluradost i laži,
Blaćenja svega, što se Tvojim zove,
Bahate "vođe", lažne ustanove,
Gdje svaki okot Tvoju propast traži.
 
        I ZATO, DOMOVINO...!
 
Ja Tvoj ću barjak podići visoko,
Nek svatko gleda simbol snage Tvoje,
A Tebe skrit ću u dno duše svoje
I Tvoje ime u srcu - DUBOKO.
 
Na sebe primam kletve i tegobe,
Što izdajnici upućuju Tebi.
Dok oni sikću, ja Te stiskam k sebi
I pomno čuvam od njihove zlobe.
 
Uzalud težnja orjunaških snova
I želja da ćeš postat prošlost davna.
Ti uskrsnut ćeš ponosna i slavna
U lovorima novih vitezova.
 
...Oni će pamtit s kim su bitke bili
I s kim se jate kolonade hulja,
Što neprestano izviru iz mulja,
U kojem su se kotili i krili.
 
...I, kad se novi horizonti rode
I PRAVDA vrati, što nam zloba ote,
Tek onda ćemo uživat ljepote,
Blagodat trajnu hrvatske slobode.
 

Žarko Dugandžić